Како бити срећан?

Знам да је ово блог посвећен првенствено сапунима као мом кретивном хобију, али мислим да сте до сада већ навикли да постове личније природе који овде понекад освану. У овом тексту неће бити речи о сапунима нити лепо стилизованих фотографија. Волела бих да поделим неколико мојих личних запажања када су у питању инспирација, креативност и срећа. Дакле ово неће бити сапунски пост, али обећавам да један нови стиже идуће недеље.

Доста размишљам на тему креативности и како постоји неко уврежено јавно мишљење како је само одабрани појединци поседују. Не знам како је ова лажна идеја почела да нам се намеће. Да ли је то због школског система или пак оних ретко кад изречених, а ипак дубоко укорењених друштвених норми за којима смо навикли да и несвесно посежемо у најразличитијим ситуацијама. При том тврдимо да смо таолико заузети, да чак и немамо времена да станемо, осврнемо се и анализирамо шта нас тишти, шта не штима и како да активно порадимо на квалитету свог живота.



Наравно, ја не тврдим да сам било какав стручњак, али можда ту лежи и узрок проблема што смо исувише често навикнути да верујемо и слепо се препуштамо ауторитету коме је некоме донела диплома, година рођења, друштвени положај или мето запослења. Мени су са разних страна готово две деценије говорили да ја нешто не могу, не смем, не би требало да урадим/кажем/знам/покушам, или пак како нешто мора/подразумева се/треба итд. Да ли је то било због тога што сам женско, или што сам Београђанка, или што сам Српкиња, или због необичног презимена, боје косе и шта све не. Увек је било то нешто, недефинисано, неухватљиво, а свеприсутно. Углавном, због свега овог, ја нисам била баш срећна, и често бих одустајала од оног што ме заиста занима. 

Коначно сам схватила пре неких 6-7 година да нешто морам да мењам ако себи мислим добро. С обзиром да у Србију долазим релативно ретко, са ове дистанце мојим ближњима изгледа како је мени постало супер преко ноћи. А верујте ми да није тако, и да је све процес који и даље траје. Питају ме како и откуд то, па сам одлучила да овако јавно поделим шта сам урадила и шта и данас чиним на свакодневном нивоу да живим испуњенији и срећнији живот. Убрзо сам схватила да инспирација и креативност неминовно следе руку под руку.


Преузмите одговорност

Колико пута дневно чујете или сами помислите оно чувено: само да је неко други на власти, да ми је шеф бољи, да ме деца више слушају, да ми је плата већа.... У стварности, ништа од овога заправо не утиче на ваш живот и поступке баш сада, у овом тренутку. Сваки дан нам доноси безброј шанси одаберемо како ћемо поступити. Не свиђа вам се председник? Гласајте за другу опцију. Сматрате да вас шеф малтеретира? Распитајте се којим каналима можете доћи до узајамног споразума. Сматрате да заслужујете вишу плату? Направите листу постигнућа и бенефита које доности компанији, тражите састанак са надређеним. Или тражите разговор за ново место у новој компанији. Аргументујте своју вредност базирану на учинку, а не на осећањима. 

Одувек сте желели да пропутујете свет? Прочешљајте своје финансије, редефинишите буџет, смањите трошкове, нађите нови посао или се преселите у друго место и почните да штедите да остварите свој сан. Направите пројекцију, имајте визију шта желите и почните да живите у складу са својим жељама и вредностима. Предузмите мале кораке сваког дана. То вам нико не може одузети, одговорност је само на вама.


Дефинишите круг контроле

Постоје ствари и догађаји на које можемо у потпуности да утичемо, на које можемо да имамо ограничени утицај или које су апсолутно ван нашег личног круга контроле. Значи, ви у потпуности можете да знате да ли ћете опрати и испеглати веш, али никако не можете да утичете на то да ли ће сутра падати киша или сијати сунце. Дакле, покушајте да избегнете кукњаву уколико пада киша. Обујте чизме и продужите даље, јер то је једино што можете да учините. Упркос томе како се вама може учинити у датом тренутку, богови универзума се нису уротили против ваше намере да тог дана носите сандале и идете на излет. Прихватите да је то ван ваше контроле и прекините са беспотребним нервирањем.

Слично томе, постоје ситуације где  можете имати делимичну контролу. На пример у ситуацји интервјуа за посао. Учините шта можете, имајте добре препоруке, одлично скројен CV, беспрекорну репутацију, порадите на вештинама презентације и ефективне комуникације. Укратко, учините све што је до вас. Прихватите да можда не добијете посао поред свега овога, али сте учинили све што је било у вашој моћи.  И зовите да се лично и искрено захвалите на интервјуу. Никада не знате да ли ће вас неко сутра звати или препоручити на основу утиска који сте оставили. Неуспех једноставно није опција, јер сте урадили све што је до вас лично, а не знате у каквој је ситуацији друга страна.

Вежбајте захвалност

Колико смо само склони да чезнемо за нечим што немамо или нам је далеко, а да узимамо здраво за готово оно што поседујемо или што нам је на дохват руке. Колико нас само нервирају шалтеруше, безобразни возачи, неваспитане касирке и конобари... А заправо то су само наше интерпретације изолованих догађаја и интеракција су другим људима, који би можда у другим околностима излгедали сасвим другачије. Покушајте да се захвалите искрено оном ко вам је помогао да попуните формулар. Насмејте се, пружите руку. Позовите да се захвалите на информацији, одговорите позитивно на љутити мејл који сте примили. Наравно, ово сад звучи као реинтерпретације оне чувене изреке да лепа реч и гвоздена врата отвара, али поента је у томе да мислите како вам је заиста добро, и да ако постоји нешто чиме нисте задовољни у животу, радите на томе да то побољшате, и да не дозволите себи да постанете преокупирани негативношћу. Ако сваке вечери пре спавања запишете само пет ствари на којима сте захвални у минулом дану, за годину дана имаћете црно на бело преко хиљаду разлога због којих вреди бити срећан.
Ганди је наводно рекао ако бисмо узимали око за око, да би на крају читава планета била пуна слепаца. Дакле, ако вам су чини да неко реагује бурно или негативно, узвратите му лепом речју и помислите како је њему вероватно много горе нега вама. У датом тренутку, али и уопште.

Не схватајте догађаје лично

Не знам да ли је ово локална балканска бољка, али је толико распрострањена бољка да не могу да се не запитам зашто тежимо да све што нам се дешава схватамо лично. Знате оно кад вам пријатељица крене у тираду са ’Замисли само шта ми се десило’ или ’Како он/она мени може/сме само то да каже/уради’. Могу. Људи могу и смеју и у стању су да кажу и ураде свашта што ми не одобравамо или нам се не допада. Враћамо се на онај круг конторле. Да ли ви заправо имате утицаја на то шта ће неко рећи или урадити? Немате. Али оно на шта имате 100% утицаја јесте како ћете ви реаговати у датом тренутку. Догађаји по себи нису ни добри ни лоши, разликује их једино наша реакција. Не можете да утичете на то да ли ће вас неко нагазити у ГСП-у. Која је вероватноћа да је неко то заправо желео и намерно урадио? Али дефинитивно можете да утичете на то да ли ћете да се на несерћног починиоца да се насмејете или издерете. Ви на крају крајева, не знате шта људе потиче, шта их плаши, чини нервознима и нагони да се понашају тако како се понашају. Чак и када се људи понашају на одређени начин тврдећи да то чине због вас, схватите да су то њихови избори, а не ваши. Ако вам неко говори како нешто не смете или не можете, или апсолутно треба и морате да урадите, то говоре због себе и својих идеја, а не због вас.

Отарасите се токсичних веза

Јесенас ми се порјатељица пожалила како је сусрети са пар другарица непрестано нервирају, јер се ове наводно, стално на нешто жале и кукају. Тад сам је питала зашто онда наставља да се са њима виђа. Помало шокирано ме је питала да ли би требало да престане да се виђа са људима које познаје преко десет година?! Одговор је једноставно ДА. Да, ако вам сусрети и разговори са њима не доносе апсолутно никакву душевну и емотивну добробит. Да, ако се осећате испражњено, искоришћено и суморно након сусрета. Да, ако се осећате да вас друга страна не слуша и не покушава да вас разуме. На крају крајева, какву добробит имате од таквих веза? Одговорност је на вама. Друге не можете променити. Можете покушати да утичете на ваш однос, али ако ни то не помаже, једностано прекините контакт. Те сате и енергију коју истрошите у неефикасној комуникацији, никада нећете повратити. А замислите да их потрошите уживајући у некој активности или разговору са људима који вам заправо доносе осмех на лице и тиме утичу позитивно на ваше балгостање?

Учините добро дело кад год се укаже прилика

На крају крајева, схватите да нисте сами. Иако се понекад можемо осећати усамљено, то је углавном пролазно. Најбољи начин да се насмејете и добијете инстант дозу среће, јесте да усрећите неког другог. Пропустите нервозног пензионера у реду у пошти. Скувајте кафу колегиници која је растресена. Уделите комплимент касирки или возачу аутобуса. Волонитрајте пар сати недељно у оближњем склоништу. Честитајте младом уменику након концерта/изложбе. Пошаљите писмо пријатељу из детињства. Учините то искрено и несебично. Наравно, немојте чинити нешто на сопствено зло. Ако сте болесни и имате темпаратуру, заиста није неопходно отићи на представу вашег сестрића. Паметније и сврсисходније би било да се прво опоравите и вратите у нормалу.

Ако учините добро дело, немојте тражити нити очекивати ништа за узврат. Чак и ако одмах не добијете одушевљење и одобравање, будите сигурни да ће добро уследити. Можда не директно, можда са крајње неочекиване стране, или од потпуно непосредног извора. Неко друге ће и вас ненадано и изненадно обрадовати, насмејати, помоћи вам и развеселити вас. 

За крај...

Толстој је давно забележио ’Ако желите да будете срећни - будите’. Јер заиста, немамо никаквих објективних разлога да будемо несрећни. На то можемо да надовежемо како срећа није дестинација већ путовање, или пак, стање бити. Ако сте незадовољни, запитајте се зашто и одговорите себи искрено шта вас тишти или вам недостаје. Преузмите одговорност и гурајте даље, сваког дана промените став по мало, градите свој интегритет и не извињавајте се због својих избора. Имамо само једну шансу за живот на овој планети, па заште је не бисмо учинили сјајном?

9 коментара

  1. Bravo,post me odusevio,malo nasmejao,zapravo ulepsao mi je dan,hvala na tome,pozdrav.

    ОдговориИзбриши
  2. Sjajan tekst, trebalo bi više da pišete tekstove koji nisu usko vezani za pravljenje sapuna - koji su barem vizuelno prelepi.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Marija! Iskrena da budem, prijatno sam iznenađena prijemom ovog posta, tako da će ih sigurno biti i u budućnosti.

      Избриши
  3. Lep i koristan tekst, želimo više ovih psiholoških crtica iz života.

    ОдговориИзбриши