Нови сапун - Coco Mango

Чини ми се да и врапци на грани знају за моју љубав према егзотичном воћу и тропским дестинацијама. Што се дани више скраћују и зима више стеже, то ја чешће сањарим за плажама и пиња коладама. Сходно томе, чини ми се да у зимским месецима почнем да правим и највише сапуна који подсећају на лето и море. Једна од предсноти живота у Холандији свакако јесте и чињеница да вам је тропско воће на дохват руке током целе године. Истина, понуда понекад варира, па је тако звездано воће једно од мени најмилијих, доступно само у току једне недеље у јануару. Али да не цепидлачимо, избор је више него широк, и увек се нађе нека воћка која ће задовољити моје гладно непце.

С обзиром да инспирацију налазим свуда а волим и да једем, није за чуђење што се на репертоару у сапунској радионици често налазе креације које црпе надахнуће из кухиње или са пијаце. Најомиљенија улица у Утрехту нам је Каналстрат где се налазе начичкане турске бакалнице, месаре и пекаре. Ова улица налази се уједно по мом мишљењу, у најживописнијем делу града. То је оно што би неки локалци рекли ’лош крај’ а ви закључите сами због чега.


Нови сапун - Spice Trail

Прошло је недељу дана од последњег поста, а ја сам и даље на зачинском трагу. Можда је све у ствари почело још пролетос када сам коначно одгледала други серијал серије инспираисану путовањима Марка Пола на Нетфликсу и одлутала у неке далеке пределе из прошлости. Питам се какав ли је то живот могао бити у доба када је Венецијанска република била на врхунцу моћи? И колико смо као људска раса само подложни баладизацији и улепшавању прошлости. Да ли ћемо се данас заиста осећати боље у сопственој кожи и у сопственом животу ако сањамо како живот на неком другом месту мора да је био ного лепши и лакши.

Иако се радња серије Марко Поло врти око његовог наводног односа са Џингис-Каном, невероватна пажња поклоњена детаљина даје нам шансу да завиримо у свакодневне светове свих оних малих људи које исотрија није забележила, а на чијем неименованом постојању почива. Тако су мене заинтересовали кадрови где се тргује, преговара, врши трампа и приказују каравани, па сам се поново вратила коришћењу зачина у кухињи и парфемима зачинским нотама у свакодневној употреби.



Gentleman

У последње две недељe нам се јесен чини ми се преко ноћи пришуњала. Време је постало променљливо, дан краћи, мирис другачији, а боје спектакуларне. Већ размишљам о празничној сезони, поклонима, путовањима, пити од бундеве и зачињеним топлим напицима. Да не пролазим сваког дана поред парка, овде не бих ни била толико свесна промене сезоне. У Холандији као да ни нема одређених годишњих доба, већ само једно дугачко, где повремено бива топлије или хладније.

У последње три године сам променила животни режим у току ове хладније сезоне, па се тако трудим да чим ми постане преудобно у кући, изађем напоље, прошетам макар до парка, продавнице или теретане, уместо да  поједем нешто сласно као што ми првобитни инстинкт говото увек сугерише.

Тако сам се пре неколико дана прошетавши се до бакалнице, замислила над полицом изложених зачина и почела одмах да се преиспитујем које бих то брзе, топле напитке могла да почнем да правим. У том тренутку, пало ми је на памет један сапун који сам направила још 2011. и зачудо сад тек видим, никада нисам о њему детаљније писала. У последњих годину дана врло често пијем чај са зачинима, па сам се тако снабдела анисом, циметом, клинчићима, ванилом и свежом ђумбиром. Oд ових састојака може се направити сјајни напитак за прохладне јесење дане. Можда бих требало да напишем и пар рецепата које користим? Ето идеје за један од наредних постова!


Скоро сви ови мириси налазе се као у Џентлмен сапуну, уз великодушну дозу црног чаја, врућег рума, ароматичног лишћа дувана и наговештај пачулија и кедровине. Једна веома ароматична и освежавајућа мешавина која подстиче чула и окрепљује дух. Мој вољени рецепт са ши бутером, уљем слатког бадема и авокада надопуњује и великодушна доза кремастог и сласног кокосовог млека.

Дизајн је сведен, али упечатљив. Функционалан, а допадљив. Имам осам различитих нијанси зелене у колекцији, али овој се увек најрадије враћам. Ако боја може да буде занимљива, зе мене је онда ова оксид зелена. И када смишљам дизајн за сапун, скоро непогрешиво ћу је увек ако не употребити, онда макар размотрити. Мислим да је у овом сапуну присутна у највишем проценту.

Нисам присталица поделе мириса на мушке и женске јер самтрам да је то превасходно производ маркетиншке индустрије, тако да не бих овај сапун назвала мушким. Волим да кажем људима да бирају у чему заиста уживају, а не по аутоматизованом нахођењу које их тера да мисле шта би било прикладно. Ако волите зачинске ноте, овај ће вам се сапун допасти.

Kолико је вама битан мирис приликом одабира препаративних козметичких производа?

Како избећи синдром сагоревања

Септембар некако има навику да увек дође неочекивано. Већ преко двадесетпет година, сезону нових почетака поистовећујем са почетком школске године. Прво јер сам дуго ишла у школу, а сада јер и сама радим у школи. Имам више идеја и више енергије јер није превише вруће, а опет је сунчано и топло. Мени тако септембар представља почетак године и сезоне, али заправо са првим пожутелим лишћем улазимо већу завршнинцу календарске године. Мени је последњих шест месеци пролетело, и по први пут у свом хаотичном животу, сам успела да преживим веома стресан и динамичан период без потпуног менталног и физичког краха.

Од кад знам за себе, или идем у две школе, или имам два посла, или радим на пар независних пројеката, или се активно бавим спортом и хобијем. Или све то заједно одједном. Годинама бих упадала у зачарани круг где бих се пренатрпала обавезама, а све будне часове, дане, недеље и месеце бих проводила само са циљем прецртавања још једне цртице са листе задатака која би се неком магијом преко ноћи само продужавала. И тако бих гурала све док ме здравље не би издало, па више не бих била у стању ни да уживам у одрађеном послу, нити да објективно сагледам шта сам све урадила. Све се то ове године променило.


Шта сам научила од Холанђана

Јуче се навршило тачно седам година од када сам се преселила у Холандију. На тренутак сам помислила да грешим, те сам се нагнала да не будем лења, сиђем до канцеларије, ископам стари пасош и проверим. И ту је био, црно на бело печат као доказ и као подсетник да сам недељу дана пре тога по први пут купила карту у једном правцу. И то је заиста један невиђено узбудљив осећај који не бих могла да поредим ни са једним другим у животу. Тај печат који је незаинтересовани царински службеник лупио 21. августа 2010. у Сурчину, запечатио је мој нови живот.